U organizaciji Rektorata Univerziteta u Sarajevu, u saradnji sa Ambasadom Italije, u Historijskom muzeju održana je konferencija na kojo je prezentiran „Rječnik osnovnih ustavnih pojmova u BiH“, izuzetno koristan i inovativan alat, koji ima za cilj ponuditi iscrpan pregled glavnih koncepata ustavne arhitekture Bosne i Hercegovine, proizašlih iz veoma složenog Dejtonskog sporazuma. Inicijativa predstavlja jedan od najznačajnijih rezultata projekta ”Bosna i Hercegovina: Ustav i pridruživanje EU”, koji sufinansira Italija putem sredstava InCE-EBRD fonda, što je omogućilo razvoj jedne stabilne “akademske platforme”, koja ima za cilj ispitivanje pitanja ustavnih reformi u ovoj balkanskoj zemlji, posebno u pogledu njenog puta ka evropskom članstvu. Ova mreža stručnjaka koristila se koordinacijom Univerziteta Milano-Bicocca, uključujući i univerzitete u Trentu, Sarajevu, Banja Luci, Istočnom Sarajevu, Mostaru, Istraživačkog centra EURAC Research i “Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa” (OBCT). Nadalje, stručnjaci i profesori iz raznih drugih evropskih akademskih institucija, posebno sa univerziteta u Utrechtu i Grazu, aktivno su učestvovali u projektnim aktivnostima. Ovaj Rječnik, rezultat intenzivnog rada na analizi i poređenju, predstavlja 35 ključnih pojmova i koncepata – kao što su ovlasti države, entiteta, prava, konstitutivnih naroda, izbornog sistema itd. koji nude solidnu osnovu za svaku buduću raspravu o evoluciji ustavnog poretka zemlje.
Prezentaciju je moderirala prof. Tatjana Sekulić sa Univerziteta Milano-Bicocca, pred pažljivom i brojnom publikom u kojoj je, između ostalih, bila i ministrica pravde Kantona Sarajevo Darja Softić-Kadenić. Prisutni su bili i brojni predavači i istraživači (uključujući i koautore knjige), predstavnici međunarodne zajednice (uključujući i zamjenika šefa Službe za pravne poslove Delegacije EU), ali i studenti i obični građani zainteresovani za ovu temu. Tamara Karača Beljak – prorektorica Univerziteta u Sarajevu za umjetnost, umjetnička istraživanja, kulturu i sport – dekanica Pravnog fakulteta prof. Zinka Grbo, prof. Jens Woelk sa Univerziteta u Trentu, prof. Maja Sahadžić sa Univerziteta u Utrechtu i prof. Joseph Marko, bivši savjetnik Visokog Predstavnika Schwarz-Schillinga i bivši međunarodni sudija u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine od 1997. do 2002. godine.
U svom uvodnom obraćanju, ambasador Di Ruzza je istakao visoku naučnu vrijednost rada koji postaje autentična prekretnica u proučavanju ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine ne samo za profesionalce (političare, diplomate, predavače, istraživače, novinare, itd.), nego i za dobrobit svakoga ko želi po prvi put pristupiti pravnom sistemu izuzetno složenog, a ujedno i značajnog interesa, kao što je ovaj u dejtonskoj Bosni i Hercegovini. “Kao i u svim zemljama koje su se ranije pridružile Evropskoj uniji, rekao je ambasador Di Ruzza, intelektualno slobodna debata neovisna o političkoj eksploataciji je ključna za uspješan put ka cilju moderne pluralističke demokratije koja je potpuno integrisana u porodicu unije. U tom smislu, uvjerljivo smo ohrabrili djelovanje i razvoj ove autoritativne grupe konstitucionalista i njenu transformaciju u čvrsto strukturiranu akademsku platformu: izbor, štaviše, u potpunosti usklađen s italijanskom akcijom podrške evropskim perspektivama Bosne – Hercegovine i, općenito, Zapadnog Balkana“.
