Ova stranica koristi cookie da bi ti ponudila bolje iskustvo. Nastavljajući surfanje prihvataš korištenje cookie s naše strane OK

Ekonomska saradnja

 

Ekonomska saradnja

Opšti pregled

Ekonomski prioriteti Bosne i Hercegovine uključuju: ubrzavanje puta ka evropskim integracijama; jačanje poreskog sistema; provođenje reformi javne uprave; članstvo u Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO); promocija dinamičnog i konkurentnog privatnog sektora koji može biti garancija ekonomskog rasta.

U ovoj fazi procesa pristupanja Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina sarađuje s ostalim zemljama zapadnog Balkana u kontekstu takozvanog Berlinskog procesa, koji predstavlja komplementarni aspekt integracije Bosne i Hercegovine i zapadnog Balkana u Uniju.

Nakon samita u Trstu održanog 12. jula 2017. godine, usvojen je „Višegodišnji akcioni plan“ za uspostavljanje regionalnog ekonomskog prostora zapadnog Balkana (MAP REA).

Plan je podijeljen u četiri pravca na koja će se regionalni ekonomski prostor fokusirati: trgovina, investicije, mobilnost i digitalna integracija.

U skladu s regionalnom opredijeljenošću, Bosna i Hercegovina je uključena u sve procese evropskih integracija.

Prije svega, zaključen je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) s Evropskom unijom.

Bosna i Hercegovina je takođe zaključila Srednjoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), zajedno sa ostalim zemljama zapadnog Balkana, koje su takođe uključene u proces stabilizacije i pridruživanja.

Cilj CEFTA-e je daljnja liberalizacija trgovine u regiji, potpuno uklanjanje svih trgovinskih barijera i priprema budućih država članica za pristupanje Evropskoj uniji.

Pored toga, sve članice CEFTA-e, uključujući Bosnu i Hercegovinu, potpisale su sporazume o slobodnoj trgovini sa Evropskim udruženjem za slobodnu trgovinu (EFTA), koje objedinjuje tržišta Švicarske, Norveške, Islanda i Lihtenštajna u oblasti trgovine.

EFTA bi trebala voditi potpunom uključivanju regije CEFTA, stvarajući jedinstveni "Evropski ekonomski prostor" (EEA).

Članstvo i aktivno učešće u multilateralnim organizacijama, poput Svjetske trgovinske organizacije, jedan je od ključnih ciljeva vanjskotrgovinske politike Bosne i Hercegovine u narednom periodu.

 

Italija – Bosna i Hercegovina

Ekonomski odnosi između Italije i Bosne i Hercegovine vremenom su se udomaćili, zahvaljujući i geografskoj blizini i komplementarnosti njihovih ekonomskih sistema.

U Bosni i Hercegovini, sa 3,5 miliona stanovnika i nominalnim BDP-om u 2019. godini od 18,1 milijarde eura, Italija je drugi najveći komercijalni partner, odmah nakon Njemačke i postoji oko 80 italijanskih kompanija koje su osnovane direktnim ili zajedničkim ulaganjem.

Više od 10.000 zaposlenih je u i talijanskim kompanijama.

Među glavnim industrijskim investitorima u zemlji izdvaja se preduzeće "Metalleghe" iz Breše, proizvođač metalnog silicija koji posjeduje dva važna postrojenja u Bosni i Hercegovini.

U zemlji postoje i kompanije za proizvodnju odjeće i obuće te hemijske, mašinske, građevinske i dizajnerske kompanije.

Među najvažnije ubrajamo: Corà SpA (obrada drveta), Olip Italia (obuća), LiquiGas i Sol SpA (plin), Metalleghe iz Jajca, Colorificio S. Marco u Čitluku, PMP Jelsingrad (komponente za mašine u industriji čelika), Franzoni Filati u Kozarskoj Dubici, Krupa Kabine doo Bosanska Krupa (proizvodnja kabina za poljoprivredne mašine).

Italijansko prisustvo u bankarskom sektoru je takođe značajno: 30% bosanskohercegovačkog tržišta drže grupe Intesa Sanpaolo i Unicredit, što je prva kompanija po kapitalizaciji u Bosni i Hercegovini.

Bankarski sistem, zasnovan na međunarodnim standardima i principima, jedan je od najorganizovanijih i najrazvijenijih sektora u zemlji, pa je iz tog razloga od 24 komercijalne banke 15 u stranom vlasništvu.

Trenutni status zemlje pridružene EU omogućava privilegirani pristup evropskom tržištu i njegovim prednostima, poput monetarne stabilnosti zahvaljujući fiksnom tečaju prema euru, carinskim olakšicama, kvalifikovanoj i lako dostupnoj radnoj snazi ​​po niskim troškovima.

Prirodni resursi Bosne i Hercegovine i dalje su nedovoljno iskorišteni, što ostavlja dovoljno prostora za investicije i nove prilive kapitala u energetskom sektoru, poljoprivredi, stočarstvu, rudarstvu, šumarstvu, ribarstvu, turizmu i drugim sektorima.

U Bosni i Hercegovini su tradicionalno prisutne automobilska i tekstilna industrija, ali posljednjih godina razvoj IT sektora je također vrlo značajan.

U Bosni i Hercegovini postoji kvalifikovana radna snaga koja ima dugu tradiciju i veliko iskustvo u industrijskoj proizvodnji. Pored toga, u Federaciji Bosne i Hercegovine postoje četiri slobodne zone koje dozvoljavaju komercijalne i porezne olakšice. Na kraju, razmatra se stvaranje drugih slobodnih zona u Republici Srpskoj.

Povoljno zakonodavstvo i subvencionisani poreski sistem takođe privlače strane investitore. U tom kontekstu, nacionalna valuta, konvertibilna marka (BAM), u potpunosti je vezana za euro (1 KM = 0,51129 €, ili 1 € = 1,95583 KM) i jedna je od najstabilnijih nacionalnih valuta, zbog čega je BiH jedna najatraktivnijih zemalja za strana ulaganja.

Za više informacija o ekonomskoj situaciji u zemlji i bilateralnim ekonomsko-trgovinskim odnosima možete posjetiti sljedeću stranicu http://www.infomercatiesteri.it/paese.php?id_paesi=61.


26